Informacione Tehnologije - Srbija

Kako sačuvati bankarske podatke na telefonu

Sajber-kriminalci menjaju taktiku, oslanjajući se na masovnu distribuciju malvera kako bi ukrali bankarske podatke. Tokom protekle godine, kompanija „Kasperski” je otkrila više od 33,3 miliona napada na korisnike pametnih telefona širom sveta, što uključuje različite vrste malvera i neželjenog softvera. Podaci pokazuju da se broj napada bankarskim trojancima na android pametne telefone povećao sa 420.000 u 2023. na 1.242.000 u 2024. godini. Trojanci u oblasti bankarstva su kreirani da ukradu korisničke podatke potrebne za pristup internet bankarstvu, uslugama e-plaćanja i sistemima kreditnih kartica. Sajber-kriminalci, navodi se, svoje žrtve navedu da preuzmu trojance preko linkova poslatih putem SMS-a ili aplikacija za razmenu poruka, kao i putem zlonamernih priloga u porukama, a takođe i usmeravanjem korisnika na zlonamerne veb-stranice. Oni čak mogu slati poruke sa hakovanih naloga iz adresara, što prevaru čini verodostojnijom. Da bi prevarili korisnike, napadači često koriste aktuelne vesti i popularne teme kako bi stvorili osećaj hitnosti i smanjili oprez žrtve.

– Prevaranti su počeli da smanjuju napore koje ulažu pri kreiranju jedinstvenih paketa malvera i umesto toga se fokusiraju na distribuciju istih fajlova što većem broju žrtava. Danas je važnije nego ikada da budemo digitalno pismeni i da edukujemo naše voljene, od dece do starijih, jer niko nije potpuno zaštićen od dobro osmišljenih prevara i psiholoških trikova koji su osmišljeni da ukradu bankarske podatke – kaže Anton Kiva, ekspert za bezbednost u kompaniji „Kasperski”. Iako su trojanci u oblasti bankarstva najbrže rastući tip malvera, oni zauzimaju četvrto mesto sa udelom od šest odsto u ukupnim napadima. Najrasprostranjenija kategorija i dalje je adver, koji čini 57 odsto napada. U 2024. godini, sajber-kriminalci su svakog meseca pokretali prosečno 2,8 miliona napada malverom, adverom i neželjenim softverom na mobilnim uređajima. Istraživanje ove kompanije je pokazalo da je prošle godine najaktivnija pretnja bila takozvani „Fejkmani” – grupa prevarantskih aplikacija kreiranih za lažne investicije i isplate. Druga velika pretnja bile su modifikovane verzije aplikacije „vocap” sa „Trijada trojancem”, odnosno malverom koji, na primer, može da prikaže oglase ili izvršava druge neželjene radnje. Šta savetuje kompanija „Kasperski” kako bi se neko zaštitio od mobilnih pretnji? Kako kažu, preuzimanje aplikacija sa zvaničnih prodavnica nije uvek bez rizika. Oni su, na primer, nedavno otkrili prvi malver koji krade snimke ekrana i zaobilazi sigurnost koju pruža „Ap stor”. Malver je takođe pronađen na „Gugl pleju” sa ukupno 20 zaraženih aplikacija na obe platforme, što pokazuje da ove prodavnice nisu 100 odsto sigurne.

– Da biste bili sigurni, uvek proverite recenzije aplikacija i broj preuzimanja kada je to moguće, koristite samo linkove sa zvaničnih veb-sajtova i instalirajte pouzdani sigurnosni softver, koji može da otkrije i blokira maliciozne aktivnosti ako se aplikacija ispostavi kao prevara – navode oni. Takođe sugerišu da se proveri autorizacija aplikacija koje se koriste i pažljivo razmisli pre nego što se dozvoli aplikaciji pristup, naročito kada su u pitanju dozvole visokog rizika kao što su usluge pristupačnosti. Na primer, jedina dozvola koja je potrebna aplikaciji za baterijsku lampu je pristup blicu (koji čak ne uključuje pristup kameri).

Dobar savet je, kažu stručnjaci, da se ažurira operativni sistem i važne aplikacije čim ažuriranja postanu dostupna. – Mnogi problemi sa sigurnošću mogu se rešiti instaliranjem ažuriranih verzija softvera – objašnjavaju iz „Kasperskog”.